Хуманост и етика = 5

Школа је за ђаке, свака оцена је такође за ђаке, али није све у оценама! То друго је оно што ми желимо да укажемо сваком детету које упише Медицинску школу „Београд“. Оно што књига не може да покаже, ту је пракса да докаже. А када ако не у време глобалне пандемије вирусом Ковид-19.

Наша школа је преузела водећу улогу у координисању ђака волонтера на новоу града и у периоду од 18. јануара 2021. до 30. априла 2021. године матуранти су свакодневно од 7 до15 часова волонтирали на вакциналним пунктовима – укупно 17 наставника и 82 ученика.

То је био искључиво добровољан рад и прилика да ђаци стекну праксу која им је била ускраћена због пандемије корона вирусом и затворених болница. У халама 11 и 3 Београдског сајма  волонтерски стаж сабрало је око 150 матураната медицинских школа Београда, а највише је било наших ученика.

Они су били ти који на које су грађани прво наилазили када су долазили на вакциналне пунктове, а последњи који су их испраћали . Њихова задужења била су да проверавају позиве за вакцинацију, мере температуру, уводе стара лица, воде рачуна о дезинфекцији руку, проверавају стање пацијената после примљене вакцине…

  • Ово нам је прилика да на делу покажемо зашто се школујемо, да будемо ту када је тешко. За нас је ово вид праксе, овде припадамо, део смо медицинске струке – рекле су за „Политику“ Неда Милетић, Анастасија Ђорђевић и Марија Родић, тада матуранткиње наше школе.

А после „радног времена“ на Сајму знало се – правац кући и да се заврше школске обавезе, пређе градиво, ураде домаћи задаци. Неда Милетић је уз овај добровољан рад имала и најбољи успех на крају прошле школске године и изабрана је за ученика генерације,

И један успех морао је да се прелије на други – сви су уписали жељене факултете.

ПОНОСНИ СМО НА НАШУ ДЕЦУ

Идеја да матуранти медицинских школа припомогну здравстваним радницима на пунктовима за вакцинацију потекла је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

  • На састанку са директорима свих медицинских школа у граду разговарали смо о томе шта од ђака можемо да очекујемо, која би била њихова задужења и радно време, да не буду преоптерећени јер имају своје школске обавезе које су приоритет, а ово је волонтерска помоћ здравственом систему и држави у борби против вируса. Нема већег задовољства за професора или директора школе од задовољства ученика. Није све у оценама, има нешто и у хуманости. Фасцинантно је што су деца препознала потребу да помогну и схватила то као част и обавезу. Ни на који начин им то није било наметнуто – рекао је за „Политику“ Предраг Јовановић, директор школе поносан на ђаке и колеге волонтере.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *