Алекса Јукић ђак генерације

Сума сумарум – Алекса Јукић, ученик 4/10 смера физиотерапеутски техничар ђак је генерације која је матурирала школске 2023/2024. године. Момак који са својих 18 година храбро и борбено иде кроз живот иако има здравствених проблема, који је за 12 година школовања знао само за петице, воли спорт, људе, био је ђак за пример Медицинске школе „Београд“ у протекле четири године.

Школовање овако дивне деце нашло је одјека и у јавности, а чланак дневних новина “ Новости“ које су објавиле интервју са нашим матурантом преносимо у целости.

НАЈБОЉИ УЧЕНИК, УПРКОС БОЛЕСТИ: Алекса Јукић, ђак генерације Медицинске школе „Београд“

БИО је ђак генерације ОШ „Ђура Јакшић“ на Канаревом брду, а ту традицију је наставио и у Медицинској школи „Београд“ смер физиотерапеутски техничар, где је недавно матурирао поново као најбољи. Да је све петице, током протеклих 12 година, заслужио искључиво својим радом, Алекса Јукић показао је и на пријемном испиту за упис на Медицински факултет. Са укупно 95 поена био је на завидном 47. месту за буџетске студије, иако скоро половина пријављених, међу којима је највише вуковаца и одличних ученика, није успела ни да пређе „праг знања“ од 31 бода.

НАЈВЕЋА ПОДРШКА: Алекса Јукић са мамом Соњом и сестром Андреом (Фото: Д. Миловановић)

Овај сјајни младић, који плени својим изгледом и позитивном енергијом, био је гост наше редакције. Подршку, како би разбио „трему“ дале су му мама Соња и сестра Андреа. Заједно са татом Владаном, оне су му највећи ослонац у животу. Уз њега су да поделе срећу, али и оне ружне тренутке. Један од тих, био је и када је Алекси пре четири године дијагностикован дијабетес. Од тада је на инсулинској пумпи. Ипак, не дозвољава да му болест мења животне планове. Не одустаје, ни после непроспавних ноћи због криза које наилазе због скока или пада шећера. Храбро корача напред.

– Одувек су ме интересовали медицина и спорт, јер волим да помажем људима. Избор је пао на образовни профил физиотерапеутски техничар, јер је то мени један од најлепших позива – прича нам Алекса. – Покрет је најбитнији за човека, за његов свакодневни живот. Ово занимање даје могућност и да се ради са спортистима. У школи није било лако, али смо имали сјајне професоре који су нам били велика подршка. Највжаније је слушање на часу, јер наставници испричају суштину. Још сат-два учења код куће сасвим је довољно.

Алекса признаје да је понекад био и кампањац, али када дође време за одговарање, контролне и писмене, загреје се столица. Нема ни излазака, ни друштва. У средњој школи најмања оцена коју је добио била је тројка, и то из српског језика и књижевности. Каже да Медицинска школа „Београд“ пружа одлично и функционално знање, што је у овој струци и најбитније. Посебно је корисно, што има практичне наставе у здравственим установама.

– После школе смо оспособљени да одмах почнемо да радимо као физиотерапеути, што је свакако најбитније – сматра Алекса. – За пријемни на медицини сам се спремао од октобра. Био је изузетно тежак. Колико год сам учио, неке задатке сам први пут видео на тесту. „Хендикеп“ за нас из медицинских школа је што, за разлику од гимназијалаца, немамо хемију и биологију све четири године. То су предмети који се полажу на пријемном за медицину.

ПРАВИ УЗОР

 Алекса је један културан и васпитан момак. Учествовао је у више ваннаставних активности и такмичења. Било је сјајно имати га за ученика. Прави је узор другим ђацима. Одлучно се носи са болешћу, која га није спречила да буде најбољи у свему што ради – рекао је Предраг Јовановић, директор Медицинске школе.

Жеља му је да специјализира ендокринологију или неурологију. Иако каже да се ујак, који је лекар, није мешао у његов избор професије, признаје да му је он узор и да је потајно имао утицаја.

– Осим породице, која је увек уз мене, велика подршка ми је била разредна Тамара Спасојевић – каже Алекса. – Не само мени, већ целом одељењу. Она је дивна жена, која нам је много помагала. Првенствено је добар човек, а онда и професор и разредни старешина.

Тренирао је одбојку, а сад само одлази у теретану. Учествовао је и на такмичењу из историје, писао рад на тему Холокауста и жена.